Mediji, Zdravlje

Intervju O Detoksikaciji

Čišćenje organizma kao dobar pristup zdravlju

– Ukoliko se danima budite umorni, bezvoljni i sa manjkom energije pogledajte se kada ustanete u ogledalo i vidite u kakvom je stanju vaša koža, jer je ona pokazatelj događaja koji se zbivaju u unutrašnjosti organizma. Ukoliko vam je, pored toga, koncentracija slaba i ne stižete da uradite ni deo planiranog sa spiska obaveza, a u suštini ste zdravi, zapitajte se da li spavate dovoljno, kakvu hranu jedete, da li unosite dovoljno tečnosti i koliko se krećete…

Bili su i praznici tokom kojih se više jede, pre svega, masnije hrane i slatkiša. Sve to, u kombinaciji sa stresom ili lošim kvalitetom vazduha dovodi do povećanja otrova u organizmu, a rezultat je umor, koža bez sjaja i manjak energije – skrenula nam je pažnju dr sci. med. Tatjana Ristić, specijalista kliničke biohemije, koja spada u lekare koji imaju holistički pristup zdravlju i smatra da um, duh i telo trebaju biti u saglasnosti da bismo bili zdravi.

• Šta bi trebalo uraditi da biste bili odmorni i poletni?

– Detoksikaciju. To je prirodan proces neutralizacije ili eliminacije otrova iz ljudskog tela. U procesu detoksikacije važi pravilo – mora se sprovoditi postepeno i uz savete lekara i/ili nutricioniste. Ipak, ovaj postupak nije za sve – kod pojedinih kategorija pacijenata treba biti oprezan (osobe sa anemijom, osobe sa poremećajima u ishrani, dijabetičari, osobe sa bolestima bubrega, štitne žlezde, autoimunim bolestima, rakom, terminalnim bolestima, određenim genetskim bolestima i drugim hroničnim stanjima ne bi trebali započinjati detoksikacijsku dijetu ili bi to trebalo raditi uz povećani stručni nadzor), a kod nekih kategorija (trudnice, dojilje, deca) detoksikacija nije dozvoljena.

• Kako otrovi dospevaju u naš organizam?

– Otrovi mogu poticati od normalnih procesa koji se u našem telu odvijaju u toku procesa razgradnje hrane, poput amonijaka proizvedenog  tokom razgradnje proteina, ili od udisanja ili unosa hemikalija poput pesticida, sredstava za čišćenje, aditiva iz hrane, lekova, zagađenja, dima cigarete i teških metala poput olova. Otrovi, odnosno sve ono što može potencirati oštećenje telesnog tkiva, se u procesu detoksikacije hemijski pretvara u manje štetne materije koje se potom izlučuju. U ovaj proces uključeni su bubrezi, jetra, creva i koža.

• Kako sprovesti detoksikaciju?

– Pristalica sam pre svega prirodnih režima i prirodnih preparata koji mogu pospešiti detoksikaciju. Planovi detoksikacije mogu uključivati specijalnu dijetalnu ishranu, biljke i suplemente, hidroterapiju, vežbe, tehnike disanja i/ili terapije u sauni. Kako biste za početak smanjili nivo toksina u vašem organizmu, prva i bitna stvar jeste da izbacite iz jelovnika brzu hranu punu ugljenih hidrata, gazirana pića, testeninu sačinjenu od belog brašna i sve namirnice koje sadrže veštačke dodatke. Pored toga, ne smete konzumirati alkohol, kafu i cigarete.

• Koje namirnice su dobri čistači organizma?

– Deset najboljih čistača organizma su: šargarepa, grejpfrut, brokoli, cikorija, grašak, čaj (zeleni, kamilica, žalfija i kopriva). Od začina za vreme sprovođenja detoksikacije trebalo bi koristiti samo tri sastojka u formi: maslinovo ulje, himalajsku so i sok od sveže ceđenog limuna. Najbolje bi bilo da hrana koju koristite za vreme detoksikacije bude organska.

• Šta je ono što smeta pri procesu detoksikacije?

– Trebalo bi smanjiti količinu soli kao i količinu bilo kojeg drugog slanog začina. Umesto obične kuhinjske soli u redovnu ishranu ubacite himalajsku so, koja je zbog jako velikog broja minerala proglašena najzdravijom soli na svetu. Takođe, poželjno je da smanjite količinu ulja, i da umesto suncokretovog upotrebljavate maslinovo ulje. Beli šećer je namirnica koja slabi varenje i imunološki sistem, krade vitamin B, kalcijum i gvožđe iz krvi zbog čega postajemo nervozni, preterano osetljivi i eksplozivni. Zato je najbolje da se on smanji ili potpuno izbaci iz ishrane.

• Osim navedenih namirnica, kakvu hranu konzumirati za vreme detoksikacije?

– Dajte prednost hrani koja podstiče lučenje mokraće, dakle mnogo svežeg voća i povrća. Važno je da se jedu supe i pije dnevno do tri litra vode. Treba piti i zeleni čaj, čajeve od maslačka ili koprive jer deluju diuretički, odnosno podstiču rad bubrega i tako čiste organizam. Potom bi trebalo uvesti hranu koja pročišćava jetru. Gorko lisnato povrće (radič, cikorija i rukola) podstiče oslobađanje jetre i žuči nagomilanih masnoća. Na kraju bih istakla da se jede hrana bogata vlaknima, jer vlakna pomažu da se očiste creva.

• Preporučujete da se pije dosta vode. Da li to može da oteža rad srca?

– Voda je značajna ne samo za detoksikaciju, nego i za hidrataciju celog tela. Najveći procenat našeg tela čini voda (oko 70 odsto kod odraslih) pa telu treba obezbediti očuvanje prirodnog balansa kako vode tako i hranljivih materija. Kod osoba sa smanjenom funkcijom srca treba unositi manje količine vode (oko 1 -1,5 l) i primenjivati propisanu terapiju kardiologa.

• Spomenuli ste da stres utiče na stvaranje toksina u organizmu. Da li nam to možete bliže objasniti?

– Stres i jeste glavni uzročnik stvaranja toksina, pa se zato u procesu očuvanja i unapređenja zdravlja podrazumeva kao obavezno uvođenje programa relaksacije. U jednoj studiji sprovedenoj na 90.000 osoba ustanovljeno je da osobe izložene dugotrajnom stresu imaju povišeni holesterol. Uzrok je, naravno, hormon stresa – kortizol, a prati ga i drugi hormon – adrenalin.

Ovi hormoni se luče da bi se organizam izborio sa stresom, što pokreće stvaranje triglicerida koji opet utiču na povećanje lošeg holesterola. Tako se dešava da se osoba nađe u začaranom krugu. Zato je važno dobro poznavati svoje telo i reagovati na signale koje nam naše telo šalje (npr. nesanica, apatija, depresija, povišen krvni pritisak, opadanje kose, pojava promena na koži tipa urtikarije, variranje u telesnoj težini, česte prehlade, smetnje u radu organa za varenje, pad koncentracije).

• Da li je fizička aktivnost preporučljiva tokom ovog perioda?

– Naravno, ali zbog koronavirusa sada je najbolje da to bude aktivnost koja će biti na otvorenom – a to je brza šetnja i nema izgovora da je napolju hladno. Ukolko živite u gradu, pokušajte tokom vikenda ili slobodnih dana da odete do neke obližnje planine da šetate i dišete čistiji vazduh. Mycobacterium vaccae je bakterija koju nalazimo u tlu i koju ljudi gutaju ili udišu kada provode vreme u prirodi. Povećano kretanje pospešuje znojenje, koje, takođe, predstavlja značajan vid detoksikacije, zato nije loše otići i u saunu. Pored toga meditacija i slušanje lagane, opuštajuće muzike smanjuju nivo stresa. Zato i ovakve aktivnosti treba uvrstiti u svoju dnevnu rutinu.

• Da li možete više da nam objasnite kakva je to bakterija?

– Za bakteriju Mycobacterium vaccae je utvrđeno da ima učinke na neurone koje pružaju lekovi poput prozaka (antidepresiva pod nazivom SSRI – selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, zaduženi za dobro raspoloženje). Može podstaći proizvodnju serotonina, poboljšava kognitivne funkcije, ima uticaj na Kronovu bolest, čak i na reumatoidni artritis.

U najbližem kontaktu s njom smo kada radimo u bašti – stoga, potpuno razumem sve one koji su u stanju da sate provedu u bašti u uzgajanju biljaka. Oni su puni pozitivne energije i neumorno se vraćaju bašti kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju. U svom pokušaju uspostavljanja balansa smatram da je neophodno učiti od prirode i biti joj što bliži i težiti jedinstvu i zdravlju kako tela tako i uma.

Ceo intervju možete pročitati i na sajtu https://mariniranje.rs/dr-tatjana-ristic-o-detoksikaciji/