Anti-ageing Medicina, Mediji, Zdravlje

DR TATJANA RISTIĆ O ANTIEJDŽING MEDICINI: Nutritivna epigenetika 2

Posted by author-avatar

Nova naučna saznanja kažu da navike i ishrana roditelja utiču na epigenetske promene koje se prenose na potomke kako pre začeća tako i tokom trudnoće

Zdravim navikama do zdravog potomstva

U prethodnoj priči o nutritivnoj epigenetici smo dobili nagoveštaj da navike i ishrana roditelja mogu uticati na zdravlje potomstva. Nauka kaže da nije samo važno kako se majka deteta hrani pre trudnoće i tokom nje, nego kakve životne navike ima i kako se hrani otac budućeg deteta! Važne su dobre navike oba buduća roditelja, jer oboje prenose svoje genetske zapise deci. Doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić nam otkriva i koje su to dobre navike, koja je to hrana utiče na potomstvo.

dr Tatjana Ristić

• Ali prvo da je upitamo da li, zaista, ishrana roditelja može da utiče na zdravlje dece?

– Da, ishrana roditelja i te kako utiče na epigenetske promene koje se prenose na potomke. Primeri iz studija pokazuju da su trauma i gladovanje tokom trudnoće povezani sa povećanim rizikom od metaboličkih bolesti kod dece. Uticaj ishrane se dešava pre i tokom trudnoće, kao i kroz nasledne epigenetske markere koji mogu biti preneseni putem spermatozoida ili jajne ćelije. Istakla bih da majčina ishrana tokom trudnoće direktno utiče na fetus jer ona obezbeđuje sve nutrijente potrebne za rast i razvoj deteta. Ovo uključuje epigenetske promene izazvane hranom i prehrambene disbalanse.

• Da li bi to mogli da nam potkrepite primerima?

– Epigenetske promene izazvane hranom podrazumevaju unos folata (zeleno lisnato povrće, mahunarke) i vitamina B grupe koji su neophodni za metilaciju DNK, proces koji utiče na uključivanje ili isključivanje gena (meso, jaja, mlečni proizvodi), omega-3 masnih kiselina koje su ključne za razvoj mozga i regulaciju upalnih procesa (masna riba, laneno seme), antioksidansa (voće i povrće raznih boja), unos proteina i esencijalnih aminokiselina koji su važni za sintezu proteina u rastućem organizmu kao i drugih esencijalnih vitaminima i mineralia podržavaju zdravu metilaciju DNK i druge epigenetske procese. Naglaslila bih da bi trebalo izbegavati ili ograničiti unos prerađene hrane, zasićenih i trans masti, rafinisanih šećera i aditiva jer se tako može smanjiti upale i oksidativni stres, koji negativno utiču na epigenom.

• Da li se zna šta se dešava u organizmu kada ovi ključni sastojci nedostaju?

– Nedostatak folata može izazvati nepravilnu metilaciju i povećati rizik od razvoja defekata neuralne cevi kod deteta… Nedostatak omega-3 masnih kiselina može dovesti do slabijeg razvoja mozga ili problema sa metabolizmom. Nedostatak proteina može ometati pravilan razvoj organa i mišića. Prehrambeni disbalans takođe utiče na epigenetske promene.

• Pomenuli ste prehrambeni disbalans, šta se pod tim konkretno podrazumeva?

– Prehrambeni disbalansi podrazumevaju unos previše kalorija (gojaznost) ili premalo kalorija (gladovanje). Gojaznost majke može uzrokovati epigenetske promene koje povećavaju rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja kod deteta. Gladovanje majke vodi do „programiranja“ metabolizma deteta da štedi energiju, što kasnije povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa. Istakla bih da ishrana bogata šećerom i mastima može izazvati epigenetske promene koje povećavaju rizik od metaboličkih bolesti (poput dijabetesa) kod potomstva. Dok omega-3 masne kiseline poboljšavaju kvalitet spermatozoida i smanjuju rizik od prenošenja negativ nih epigenetskih markera. Takođe, mikronutrijenti (cink, selen, folat) pomažu pravilnom sazrevanju spermatozoida. Njihov manjak može izazvati epigenetske promene povezane sa slabijim imunološkim sistemom deteta.

• Da li to znači da i nedostaci u ishrani oca takođe mogu uticati na potomstvo?

– Naravno! Iako otac ne nosi dete, njegova ishrana i način života pre začeća igraju ključnu ulogu jer spermatozoidi nose epigenetske informacije koje mogu oblikovati zdravlje potomaka. Ishrana oca utiče na epigenetske promene u spermatozoidima. Takođe, loše navike kao što je pušenje, ili povećani unos alkohola kod oca utiču na zdravlje potomstva. Naime, spermatozoidi oca izloženog nikotinu mogu nositi epigenetske promene koje povećavaju rizik od respiratornih bolesti kod deteta. Unos alkohola može uzrokovati abnormalne metilacije DNK u spermatozoidima, što povećava rizik od poremećaja u razvoju.

• Koliko starost, odnosno godine oca mogu imati uticaj na njegove naslednike (buduću decu?)?

– Sa starenjem, epigenetske promene u spermatozoidima postaju češće. Ako stariji otac ima lošu ishranu, to može povećati rizik od neuroloških poremećaja kod potomstva, poput autizma ili ADHD poremećaja. Istraživanja na miševima pokazala su da gojaznost kod oca može epigenetski programirati potomke da imaju povećanu otpornost na insulin i povećan rizik od dijabetesa.

Redovna fizička aktivnost roditelja može poboljšati zdravlje potomaka

• Koje su to dobre navike koje mogu poboljšati zdravlje potomaka?

– Dobre navike koje mogu poboljšati zdravlje naših potomaka su izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, upravljanje stresom, izbegavanje toksina i dodavanje suplemenata. Ne bi trebalo ni prenebregnuti da je kvalitetan i dovoljan san (7-8 sati) ključan za regulaciju mnogih bioloških procesa, uključujući i one koji utiču na epigenetiku. Sve ovo kao i mirna trudnoća doprinosi boljem epigenetskom zdravlju potomaka. Eliminacija duvana, alkohola i pesticida tokom trudnoće, takođe, a suplementi poput folne kiseline i vitamina D podržavaju pravilan razvoj fetusa.

U sledećem nastavku naše priče o antiejdžing medicini govorimo o genima mladosti. Koliko ih je? Koji su to geni? Kako se aktiviraju i koje životne navike utiču? Da li postoje geni koji učestvuju u popravci DNK, regulišu metabolizam i smanjuju upale i daju podršku ćelijskoj funkciji? Kako da ih aktiviramo? O svemu ovom moja sagovornica doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić ima spremne odgovore.

Ceo intervju možete pročitati i na sajtu https://mariniranje.rs/dr-tatjana-ristic-o-antiejdzing-medicini-nutritivna-epigenetika-2/