Lična odgovornost – moja iskustva u toku procesa transformacije
Zadnjih godina stalno je u žiži termin „lična odgovornost“. Šta ona, zapravo, znači ?
Kad sam bila dete, tata me je učio odgovornosti – rano ustajanje u 6h, nema izležavanja. Redovno učenje, čitanje knjiga, planovi za raspust da obnovim gradivo. Sve je to delovalo tako smarajuće za dete koje još uvek nije imalo predstavu da je to, ustvari, jako korisno kad posmatram sa ove vremenske distance.
Onda mi je dosadilo da „budem ozbiljna za svoje godine“ jer sam bila jako ozbiljno dete koje se malo smejalo ali puno igralo. Pa sam postala neozbiljna u odraslom dobu i počela da izbegavam obaveze.
Postalo je normalno da mi drugi budu krivi – roditelji, školstvo, država, komšiluk, prijatelji … I šta se desilo? Nastao je haos i svi su birali umesto mene a ja sam onda krenula da krivim njih.
Pre nekog vremena, nekih godinu dana unazad, napravila sam izbor u svojoj karijeri. Ubrzo zatim desila se potpuno druga šansa, koja sada, sa ove tačke gledišta,izgleda kao iz bajke. Dobila sam ponudu za inostranstvo i to za elitnu ustanovu u Evropi, da se bavim svojom strukom i da radim samo sa znanjem engleskom. I ja sam odgovor na tu priliku prećutala. Imala sam prvi izbor koji sam napravila pre toga a koji se činio lakši i zanimljiviji.
A onda je sve krenulo nizbrdo sa prvim izborom, suprotno mojim očekivanjima.
Da, baš tako. Šta nas u životu najviše razočara ? Naša očekivanja ! Kakav je to mač i kako se nasankamo kad „očekujemo“ da smo našli lakši put do uspeha, zadovoljstvo za koje je cena manja a naša sloboda, prividno, veća. Kako kaže moj nekadašnji NLP trener Lidija Marković Rossati „ nema prečica na putu do uspeha“.
Onda sam pokušavala da nađem rešenje. Plus, stalno mi se po glavi motala fraza „život u sadašnjem trenutku“. Znala sam da sam jednom nogom u prošlosti a drugom u budućnosti. I da ne živim ovde i sada. I čitala sam da prošlost treba poštovati, učiti iz nje, poneti iskustva, ali je ostaviti iza sebe. I da je budućnos neizvesna i da ne znamo šta će biti sutra. Sve je to bilo sjajno teoretski ali nedostajalo je prihvatanje.
U jednom momentu imala sam coaching sa Vanjom Bokun Popović i stalno sam se žalila da sam napravila neke izbore, upravo u ovom slučaju one koje se tiču posla, i krivila za to vedski horoskop i link za video „koji me nasankao“ da napravim „nepromišljen“ izbor.
I onda mi je Vanja napisala „Izaberi ličnu odgovornost“ . Aha, šta sada ? Opet se u meni budi osećaj krivice i bes na sebe ! Onda stiže druga poruka „ A šta ako je svebila laž?“ a meni u glavi odzvanja jedno veliko“?“. Šta sad ovo treba da znači ? I onda stiže poruka „ Šta ako si načinila pravi izbor? Šta vidiš sada?
I tu se potpuno sve promeni. Nestane ideja o krivici i nestane osećaj besa. I šta se javi „Vidim put uspeha posut trnjem ali je moj“ i padne mi kamen sa srca. U tom momentu se oslobodim osećaja krivice, prihvatim lični izbor i donesem odluku.
Plus, premostim one raskorake u vremenu „jednom nogom u prošlosti, drugom u budućnosti“ i skliznem glatko u sadašnjost ! Aha, to je to. Hvala, Vanja.
I bude mi lakše. Osetim kako teret sa duše spada a breme koje nosim na leđima postane mnogo lakše!
I priznam sama sebi „ da, ja sam to odabrala jer sam to smatrala najboljm za sebe“. U redu je, nastavljam da rastem dalje, i odlučujem da pravim svesne izbore na svim nivoima. Ko sam ja ? Šta želim da radim? Gde želim da budem? Ko želim da postanem ?
I otvorim knjigu dr Kenana Crnkića „Sedam tajni uspeha“ i ugledam svoj lik u ogledalu na prvoj strani ! Jasno piše „upravo vidite osobu koja je odgovorna za Vaš uspeh“ a ja pomislim „upravo vidite osobu koja je odgovorna za Vaš život“ i nastavim da gledam u svoj lik u ogledalu.
I tako se složi u jednom momentu lična odgovornost i život u sadašnjosti.
Ustanem, napišem ovo za Vas i krenem u novi dan sa vidnim olakšanjem !
Pročitajte srodne članke: Da li živite svoju životnu misiju ?