Anti-ageing Medicina, Mediji, Zdravlje

DR TATJANA RISTIĆ O ANTIEJDŽING MEDICINI: Nutritivna epigenetika 1 deo

04 maj

Ova oblast proučava kako hrana prilagođena individualnom genetskom profilu može da menja naše gene i na koji način ima uticaj na zdravlje, vitalnost i dugovečnost

Budućnost pripada personalizovanoj ishrani

Nutritivna epigenetika predstavlja jedno zadivljujuće polje nauke koje istražuje kako hrana koju jedemo utiče na ekspresiju naših gena, a da ne menja samu sekvencu DNK. Drugim rečima, proučava kako naša ishrana može da „uključi” ili „isključi” određene gene, što zauzvrat utiče na naše zdravlje, vitalnost i dugovečnost. No neka o tome govori doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić.

dr Tatjana Ristić

• Na koji način možemo da utičemo na svoju genetiku?

– Naša genetika može biti pod uticajem sledećih navika: kvalitetne ishrane, fizičke aktivnosti, stresa, odgovora na stres i menadžmenta stresa i unosa toksina. Ishrana bogata antioksidansima, omega-3 masnim kiselinama i vlaknima može podstaći zdravu ekspresiju gena. Redovno vežbanje smanjuje ekspresiju gena povezanih sa upalom i gojaznošću. Tehnike poput meditacije i joge utiču na epigenetske oznake koje regulišu hormone stresa. Izbegavanje toksina kao što su duvan, alkohol i zagađenje smanjuje rizik od epigenetskih mutacija.

Na genetiku se može uticati fizičkom aktivnošću

• Šta je to nutritivna epigenetika?

– Nutritivna epigenetika proučava kako određeni nutrijenti utiču na epigenetske oznake. Hrana sadrži bioaktivne komponente koje mogu da utiču na epigenetske mehanizme koji regulišu ekspresiju gena, određujući koji geni su aktivni, a koji su neaktivni. Ukratko, nutritivna epigenetika pruža uvid u to kako naša ishrana može da utiče na naše gene i zdravlje. To je polje koje se brzo razvija i ima potencijal da promeni način na koji razmišljamo o ishrani i prevenciji bolesti.

Ishrana može da promeni ekspresiju gena

• Kako ishrana može da utiče na gene?

– Putem pomenutih epigenetskih mehanizama, ishrana može da promeni ekspresiju gena uključenih u metabolizam: na primer, unos određenih masti može da utiče na ekspresiju gena koji regulišu sagorevanje masti. Osim toga može da utiče na gene povezane sa inflamacijom (zapaljenskim procesima). Naime, određena hrana može da pojača ili smanji upalne procese u organizmu putem epigenetskih promena na genima koji kontrolišu inflamatorne odgovore. Može i da moduliše gene uključene u detoksikaciju: Nutrijenti mogu da utiču na ekspresiju enzima koji su ključni za eliminaciju toksina iz organizma. Ali i da potencijalno utiče na gene povezane sa razvojem bolesti: Istraživanja sugerišu da ishrana tokom ranog razvoja može da ostavi dugoročne epigenetske „otiske” koji mogu da utiču na rizik od kasnijih bolesti.

Zeleno lisnato povrće kao što su spanać, blitva, zatim špargla su bogati folatima

• Da li nam možete navesti koja to hrana ili namirnice mogu da uticati na naše gene?

– Naravno, najbolje da vam to kažem na osnovu primera:

Folata ima i u bananama, jagodama, orasima, kakau…

Folati i vitamin B12 podržavaju metilaciju DNK što je ključno za pravilan razvoj organizma. Folata ima u spanaću, špargli, blitvi, orasima, kikirikiju, pasulju, grašku, jagodama, bananama, kakau. Vitamina B12 ima u ribi, školjkama, mlečnim proizvodima, kvascu, iznutricama (pre svega u pilećoj jetri), integralnim žitaricama, jajima, svim vrstama mesa. Ima ih i u masnijoj ribi, zelenom lisnatom povrću, bananama, orašastim plodovima, pečurkama i svim mahunarkama. Takođe, postoje i suplementi odličnog kvalitea koji mogu biti dodati redovnoj ishrani.
Zeleni čaj i kurkuma mogu da smanje upalu

Polifenoli iz zelenog čaja i kurkume smanjuju upalu. No, polifenola ima i u bobičastom voću, pre svega borovnicama, kupinama, malinama, jagodama, crnoj ribizli kao i u crnom grožđu, kakao prahu i crnoj čokoladi.

Na srce povoljno deluju namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama

Omega-3 masne kiseline povoljno deluju na zdravlje srca i smanjuju rizik od upale. Izvori omega – 3 su od hrane laneno seme, čia semenka, losos, orasi, sardine, skuša, tofu, crveni pasulj, avokado, prokelj, brokoli, hladno ceđena ulja.

• Da li nutritivna epigenetika promoviše lični pristup, odnosno personalizovanu ishranu?

– Da, nutritivna epigenetika nas uvodi u personalizovanu ishranu. Naime u budućnosti bi naša ishrana mogla biti prilagođena našem individualnom genetskom profilu i epigenetskom statusu kako bi se optimizovalo zdravlje i sprečile bolesti. Potom razvoj funkcionalne hrane i nutraceutika doprinosi identifikovanju bioaktivnih jedinjenja iz hrane sa specifičnim epigenetskim efektima, a oni mogu dovesti do razvoja novih proizvoda koji ciljano utiču na ekspresiju gena u svrhu poboljšanja zdravlja. Napomenula bih da je termin nutraceutik kovanica nastala spajanjem reči nutricija odnosno ishrana i farmaceutik tj. lek. Zato bih i naglasila da razumevanje kako ishrana utiče na gene povezane sa bolestima (kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, kancer) može da doprinese razvoju novih strategija prevencije i terapije.

Produžavanje mladolkosti i smanjivanju rizika od bolesti doprinosi i fizička aktivnost

• Na koji način se epigenetika dodiruje sa antiejdž medicinom?

– Epigenetika i antiejdž medicina se preklapaju jer obe proučavaju kako produžiti mladolikost i smanjiti rizik od bolesti. Epigenetika se dodiruje sa antiejdžing medicinom na više nivoa: kroz uticaj na očuvanje telomera o čemu smo već govorili, zatim kroz regulisanje gena odgovornih za upalu i reprogramiranjem ćelija (Jamanaka faktori). Istakla bih da su reprogramiranje ćelija i Jamanaka faktori revolucionarna tehnologija koja otvara vrata ka regenerativnoj medicini, lečenju bolesti i potencijalno podmlađivanju organizma. Iako je ova tehnologija još u razvoju, njen potencijal za unapređenje zdravlja i dugovečnosti je ogroman.

U sledećem nastavku naše priče o antiejdžing medicini, a posebno o nutritivnoj epigenetici obraćamo pažnju kako navike u ishrani mogu uticati na potomstvo. Nije samo važno kako se majka deteta hrani pre trudnoće i tokom nje, nego kakve životne navike ima i kako se hrani otac budućeg deteta! Doktor medicinskih nauka i specijalista kliničke biohemije, dr Tatjana Ristić će nam otkriti koja je to hrana i kako određeni nutrijenti utiču na potomstvo.

Ceo intervju možete pročitati i na sajtu https://mariniranje.rs/dr-tatjana-ristic-o-antiejdzing-medicini-nutritivna-epigenetika-1-deo/